IN MEMORIAM: Преминуо Василије Белобрковић, оснивач Олимпијаде спорта, здравља и културе ТД и творац Покрета трећег доба Србије
19.05.1938. – 29.01.2022
Рођен је 19. маја 1938. године у селу Драганиће, општина Рашка, Република Србија. Основну школу и гимназију завршио је у Краљеву, а Економски факултет у Београду, 1962. године.
Кретање у служби
1962. до 1966.г. руководилац Службе за план и анализе у привреди општине Рашка
1966. до 1970.г. председник Синдиката, потпредседник и в.д.председника СО Рашка
1970. до 1972.г. стручни сарадник Већа савеза синдиката Србије
1972. до 1974.г. саветник за уставна питања Скупштине Србије
1974. до 1990.г. сарадник Кабинета Јосипа Броза Тита, саветник за економски систем, шеф кабинета и републички саветник у Председништву Србије, под руководством Драгослава Марковића, Добривоја Видића, Бранка Пешића, Николе Љубичића, Душана Чкребића, Ивана Стамболића, Петра Грачанина и Слободана Милошевића
1990. до 1992.г. подсекретар у Савезном извршном већу (председник Анте Марковић)
1992. до 1994.г. заменик савезног министра за спорт, у Влади Милана Панића
1994. до 1998.г. генерални секретар председника СР Југославије Зорана Лилића
1998. до 2001.г. директор Геомагнетског института у Брестовику, СО Гроцка, и од 11.01.2001. пензионер.
Друштвено-спортска активност:
У спортским организацијама, савезима и њиховим асоцијацијама имао низ задужења: у кошарци од клубова (КК „Слога” Краљево, КК „Вождовац” и „ОКК Београд”), преко савеза Београда и Србије, до вишегодишњег члана Председништва КСЈ. Био је генерални секретар Кошаркашког савеза Југославије, председник СОФК-е Србије, члан Председништва СФКЈ и члан Председништва Југословенског олимпијског комитета у више сазива.
У позним годинама, члан је Шаховског савеза Југославије (један мандат), Стрељачког клуба „Партизан” и функционер стрељачког савеза Београда и Србије (у два мандата).
Од 2001. године у Савезу пензионера Србије обављао дужности секретара и председника Градске организације пензионера Београда (на којој дужности га је и смрт затекла) и заменика председника Савеза пензионера Србије.
Био је представник Савеза пензионера Србије у Управном одбору Републичког фонда ПИО и другим институцијама од значаја за друштвену активност пензионера и њихову интеграцију у друштво.
Учествовао у формирању Партије уједињених пензионера Србије (ПУПС) и био члан њених највиших органа и тела
Један је од оснивача Покрета трећег доба Србије, доскорашњи председник ИО и председник Организационог одбора свих одржаних Олимпијада спорта, здравља и културе Покрета трећег доба Србије (2008 – 2019).
Одликован је Орденом Републике, добитник је Плакете града Београда и више друштвених и спортских признања.
Служио се енглеским и руским језиком.
Био је ожењен Ксенијом.
Оставио је троје деце: Катарину, Јована и Софију и унуку Теодору.
